proza

Dragan Georgievski: Vrlo kratke priče

KIKINDA SHORT - festival kratke priče

KIKINDA SHORT je festival kratke priče koji se održava na samom sjeveru Srbije, u gradu Kikindi, gradu svega nekoliko kilometara udaljenom od Mađarske i Rumunjske.
Deveti Festival kratke priče Kikinda Short održan je od 2. do 5. srpnja 2014. godine u pet gradova (Kikinda, Segedin, Temišvar, Zrenjanin, Beograd) i tri države.



 

Cvet


Kupio sam cvet za moju najdražu.
„Najdraža, ovaj cvet je za tebe“, rekoh.
„Koje boje je ovaj cvet?“, upita me moja najdraža zato što je bila slepa.
„Crvene, najdraža“, rekoh.
„A kako miriše ovaj cvet?“, upita me moja najdraža zato što nije imala nos.
„Miriše na... proleće“, rekoh.
„A šta je to proleće?“, upita me moja najdraža zato što je bila priglupa i nije znala ništa vezano za godišnja doba.
„To je vreme kada se priroda rasteže“, rekoh. Jedva sam smislio ovu rečenicu.
„A šta je to vreme?“, upita me moja najdraža zato što nije imala osećaj za vreme.
„To je ono što kontinuirano prolazi dok ti ja objašnjavam sve ove radnje “, rekoh.
„Koje radnje? Ti radiš?“, upita me moja najdrža.
„Pa, ne radim ali tražim posao“

Raskinula je sa mnom.

Deca

Živela su dva brata. Jedan nije imao osećaj za kompoziciju, drugi je, isto tako bio budala. Oženiše se ta dva brata i imali su po jedno malo dete. Jedno je imalo osećaj za kompoziciju, a drugo je, isto tako, bilo kreten. Jednog dana, ta su deca dobila po jedno malo dete. Jedno je bilo neizmerno srećno, a drugo je, isto tako, imalo zdravstvenih problema.

Osveta

Napala me tri momka, uzela mi sve pare i gurnula me u jezero. Nisam zvao policiju, ništa od policije. Četiri godine sam ih tražio, raspitivao sam se među ljudima, istraživao sam na razne načine. Kada sam saznao ko su i gde žive, pripremao sam se tri meseca i otišao sam kod svakog ponaosob na vrata, zazvonio sam i pobegao uza stepenice.
Već sledećeg dana se vest proširila po gradu. Od tog dana se više niko nije zajebavao sa mnom. Svi su me poštovali, plašili su me se, kada sam prolazio ulicom ljubili su mi ruke, skidali mi kapu, nudili mi prženu ribu.

Moj deda, ovaj ovde

Došao sam kod dede u goste, otvaram frižider, uzimam pivo, ispijam dva gutljaja, oči počinju da mi suze i osećam da mi se povraća. Matori se ispišao u flašu. Dok povraćam u lavabo, deda iskače iz špajza maskiran u leptira.
„Aprililili!“
A danas- jedanaesti avgust.
„Jesi li se ti to ispišao u flašu matori?“
„Ko to?“
„Ti, šta ko!“
„A šta to?“
„Pišao si u flašu!“
„Je l’ se to čuje telefon?“
„Jesi li, bre, pišao u flašu!“
„Ko li me je zvao?“
„Niko te nije zvao, a ti, jesi pišao u pivo!“
„Siguran sam da niko nije zvao. Da je neko zvao, čuo bih ga“.

Detinjstvo

Kada sam bio mali, uhvatio sam nastavnicu za dupe. Ona je odmah pozvala mog tatu. Došao je tata i on ju je uhvatio za dupe. Ona je odmah pozvala direktora. Došao je direktor pa ju je i on uhvatio za dupe. A onda je mene uhvatio za dupe pa mog tatu, pa ja njega, pa tata mene, pa ja tatu, pa tata njega.

Ta-ta

Oduvek sam želeo da imam bebu i kada gosti dođu kod mene na ručak, a ja na stolu, pred svima, počnem da joj menjam pelene i vadim sisu da je dojim. Nekako sam opsednut time, razmišljam o tome svakog dana, osim nedeljom. Možda će me neki ljudi gledati čudno i ogovarati me, ali šta oni znaju, prosta masa, seljačka, neobrazovana.

Majka

Obraća mi se dete na ulici:
„Mama!“
i pruža ruke uvis.
Uzimam ga i stavljam ga na krkače.
Dođe njegova majka i umesto da mi lupi šamar, obraća mi se:
„Mama!“
I nju na krkače.
Dođe njegov tata i umesto da njoj lupi šamar, obraća mi se:
„Mama!“
I njega na krkače.
Dođe mu baba i umesto da urazumi mamu i tatu, obraća mi se:
„Mama!“
I nju na krkače.
Deda mu dođe i počne da im objašnjava da ne bi trebalo tako, da je to što rade pogrešno i da se to ne radi, pa mi se obrati:
„Mama!“
I njega na krkače.

Za 20 minuta, celu sam nepoznatu familiju nosio na leđima.
Nikad nisam pomislio da ću jednog dana da postanem majka na ovakav način. Uvek sam mislio da ću da postanem majka, onako, normalno.

Moja devojka

Jednog dana me je moja devojka zgrabila za rukav i izdrala mi se u facu, rekla je da mi ona nije devojka, da ja samo umišljam da mi je devojka, da ne može da izdrži više to što je svuda progonim, da je ona srećno udata već osam godina, da ima dvoje dece, da žive u lepoj kućici, da me jedva poznaje, da će zvati policiju ako se ne otkačim od nje i ne počnem da posećujem psihijatra.

Šta li je htela time da kaže?
Želi da me ostavi ili me previše voli?
Ne znam šta je, ali se nadam da je ona bolje.

Zdrav život

Ceo mesec jedeš gluposti, peciva, pice, hamburgere, salvete, burek, govna, čips, prašinu, shvatiš da kod zubara nisi bio godinama, pušiš, piješ, drogiraš se, sve, i negde na kraju meseca uzmeš jednu jabuku, baciš je u vis i kažeš sebi „malo zdravog života, brate“ ali ti ona isklizne iz ruke i padne, a ti se nakurčiš i zapališ cigaru i uzmeš da pojedeš salvetu.

S makedonskog prevela: Branislava Tomić

 

 

 

---------------------------

Dragan Georgievski (Skoplje, Makedonija) studira filozofiju na sveučilištu Sv. Ćirilo i Metodije u Skoplju.

Zanimaju ga:

  • grafički dizajn (crta kratke stripove) - Imao je nekoliko izložbi u Skoplju.
  • snimanje kratkih filmova, pisanje scenarija za kratke filmove - Osvojio nagradu za “Experimental Short“  na filmskom festivalu u Bitolju.
  • piše kratke priče  - Osvojio nagradu za kratku prozu izdatu kao  “Metamorfuzija“.

 

Vrlo je kratka osoba.


o nama

Natječaj ''Sedmica & Kritična masa'' 2020 - uži izbor

Nakon šireg izbora slijedi uži izbor nagrade ''Sedmica & Kritična masa'' za mlade prozne autore. Pogledajte tko su sedmero odabranih.

o nama

Natječaj ''Sedmica & Kritična masa'' - popis šireg izbora, pred objavu užeg

Natječaj ''Sedmica & Kritična masa'' za mlade autorice i autore do 35 godina starosti bliži se svome kraju. Ovo je peto izdanje nagrade, utemeljene 2015. godine, koja pruža pregled mlađe prozne scene (širi i uži izbor) i promovira nova prozna imena. Prva nagrada iznosi 5.000 kuna (bruto iznos) i dodjeljuje se uz plaketu. Prethodnih su godina nagradu dobile Ana Rajković, Jelena Zlatar, Marina Gudelj i Mira Petrović.

proza

Marina Gudelj: Ljudi na uglu ulice, pokraj prodavaonice pića

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2020.

Marina Gudelj (1988., Split) završila je Hrvatski jezik i književnost na Sveučilištu u Zadru. Radi kao nastavnica Hrvatskog jezika u školi. Prvi književni rad, kratka priča Semafor, šahta, apoteka, birtija objavljena je u Zarezu 2015. godine. Iste je godine osvojila prvu književnu nagradu na portalu KSET-a za priču Kamo idu irske mačke. 2017. godine osvaja prvo mjesto na natječaju Kritične mase za priču Lee. S istom pričom iduće godine sudjeluje na LitLink festivalu u Zagrebu. 2018. godine osvaja treće mjesto s pričom Dulcinea na konjaku na 17. izdanju Festivala europske kratke priče, a krajem iste godine ulazi u uži izbor natječaja Prvi Prozak i Na vrhu jezika s pričom Vještica. 2019. godine osvaja nagradu Prvi Prozak za autore do 35 godina starosti, a objava zbirke priča očekuje se sredinom 2020. godine.

proza

Vid Hribar: Bilješke za preživljavanje

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2020.

Vid Hribar (1993., Zagreb) je trenutno na završnoj godini diplomskog studija na odsjeku dramaturgije pri Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu. Piše scenarije, drame, poeziju, kratke priče, uz to se bavi komponiranjem i sviranjem klavira u brojnim zagrebačkim bendovima. Na radiju se izvode njegove ''Nule i ništice'' (2017.), radiodrama inspirirana motivima Harmsove istoimene zbirke kratkih priča, drama ''Oskarov san'' (2019.) te ''Od Vlaške do Britanca'' (2019.). Njegova drama ''Tuneli'' prevedena je na makedonski jezik od strane Makedonskog centra ITI, a njegova drama ''404'' objavljena je na portalu drame.hr. Kao kompozitor radi na nizu kazališnih, filmskih, televizijskih te radiodramskih projekata.

proza

Luca Kozina: Grbava plesačica

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2020.

Luca Kozina (1990., Split) piše prozu i poeziju. Radovi su joj objavljeni u časopisima: Zarez, Fantom Slobode, Mogućnosti, Republika, u zborniku Rukopisi 43 te na internetu (Zvona i Nari, Književnost Uživo, Kultipraktik, Nema). Dobitnica je nagrade Prozak za 2019. godinu. Piše književne kritike za portal Booksa. Članica je književne grupe NKV.

proza

Petra Bolić: Hans.

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR 2020.

Petra Bolić (1992., Varaždinu) studirala je francuski jezik i književnost, kulturološku germanistiku i književno-interkulturalnu južnoslavistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Karl-Franzens Universität u Grazu. Znanstveno polje interesa su joj njemačko-južnoslavenski kulturno-književni transferi i suvremena slovenska proza. U slobodno se vrijeme bavi književnim prevođenjem i književnom kritikom. Vlastitu je kratku prozu do današnjega dana skrivala u ladicama.

proza

Ivana Pintarić: Propuštanje riječi

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR 2020.

Ivana Pintarić (1988., Zagreb) je edukacijski rehabilitator. Piše poeziju i kratke priče. Ulomkom iz romana ''Gorimo (ali ne boli više)'' ušla je u finale izbora za nagradu "Sedmica & Kritična masa" 2015. godine. Ulazi u širi izbor nagrade "Sedmica & Kritična masa" 2017. ulomkom iz romana "Ovo nije putopis o Americi". Bila je polaznica Booksine radionice pisanja kratke priče pod mentorstvom Zorana Ferića. Objavila je radove na portalima kultipraktik.org i booksa.hr. Objavila je priču u časopisu Fantom slobode. Članica je književne grupe ZLO koja okuplja mlade pisce različitih književnih afiniteta i usmjerenja, koji zajednički promiču ''mladu'' književnost, sudjeluju na književnim natječajima, festivalima te organiziraju književne susrete i čitanja.

proza

Josip Čekolj: Kokoši ne letiju visoko

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR 2020.

Josip Čekolj (1999., Zabok) student je treće godine kroatistike te etnologije i kulturne antropologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dosad je svoje pjesme i kratke priče objavljivao u hrvatskim i regionalnim časopisima i zbornicima poput ''Rukopisa'', ''Alepha'', ''PoZiCe'', zbornika Gornjogradskog književnog festivala, Po(e)zitive i drugih te na portalima Kritična masa, Strane, Poeziju na štrikove, Čovjek-časopis i NEMA. Ovog ljeta izdaje dječju slikovnicu ''Srna i Mak u potrazi za uplašenim mjesecom'' u nakladi Mala zvona. S pjesničkim rukopisom ''Junaci i zmajevi su izumiruće vrste'' ušao je uži krug za nagradu ''Na vrh jezika'' 2019. godine.

proza

Ana Vučić: U Limbu

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR 2020.

Ana Vučić (1992., Karlovac) još uvijek pokušava završiti Kroatistiku i Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dosad su joj objavljene neke pjesme i jedan ulomak u studentskim časopisima i na Kritičnoj masi. Otkad je Jastrebarsko zamijenila Zagrebom piše tek neznatno više. U slobodno vrijeme čita, gleda sport i serije te mašta o obrani diplomskog rada u normalnim okolnostima. Vrhuncem svoje dosadašnje književne karijere smatra sudjelovanje na prvoj Kroeziji u kafiću Luxor.

proza

Ivan Katičić: Klošari

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR 2020.

Ivan Katičić (1990., Split) objavio je zbirku kratkih priča ''Pet metara bliže zvijezdama'' (Pučko otvoreno učilište Velika Gorica, 2016.). Živi i ne radi u Omišu.

proza

Gabrijel Delić: Orlovski

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR 2020.

Gabrijel Delić (1998., Zagreb) napisao je nekoliko članaka na temu automobilizma objavljenih na jednoj britanskoj web-stranici i poneku kratku priču od kojih je zadnja objavljena u regionalnom natječaju ''Biber'' za 2019. godinu.

Stranice autora

Književna Republika Relations PRAVOnaPROFESIJU LitLink mk zg