proza

Anna Ospelt: Nadin Ferari

KIKINDA SHORT - festival kratke priče

KIKINDA SHORT je festival kratke priče koji se održava na samom sjeveru Srbije, u gradu Kikindi, gradu svega nekoliko kilometara udaljenom od Mađarske i Rumunjske.
Deveti Festival kratke priče Kikinda Short održan je od 2. do 5. srpnja 2014. godine u pet gradova (Kikinda, Segedin, Temišvar, Zrenjanin, Beograd) i tri države.

 Nadin Ferari

Ravnomerno disanje psa ju je ponekad toliko ometalo, da bi stavila sebi nešto u uši. Volela je to tiho pucketanje u ušima kada bi se penasti materijal nadimao pa onda, opet, obećavajuća tišina, njen dah i talasanje u glavi.

Ujutro, pre nego što bi izišla iz kuće koju je prekrila garež, grube fasade i stepeništa isklesanog iz kamena, pomazila bi psa po glavi. Malog, zlatnog, koji leži u svojoj kutiji pored prozora, uvek isto, samo ušiju u drugom položaju spuštenim na šape. „Voli kada mu mazite šape. One su tako mekane, kao u veverice, eto tako su mekane.“ Već dve sedmice je kod nje u poseti. Da premosti vreme dok je njena komšinica odsutna. Gde je otišla, to nije znala. Niti na koliko. „Ne zaboravite da ga četkate. Četka je u kutiji, kao i sve ostalo. Znate već.“ Nadin Ferari. To ime. Dok je Tomas još živeo kod nje, podočnjaci joj nisu bili toliko tamni, a ni oči joj nisu bile tako velike, niti kosa tako iskrzana. A kosti na ramenima sve ćoškastije. Tomas, čije su se kovrdže pod sjajnim slojem želatina ukočile. Koji ju je na stepeništu uvek gledao ispod oka i čija je jakna pritom češala zid. Na dim, lak za kosu i ponekad na pivo, tako je mirisalo nakon toga, tako je ona mirisala i pokušavala je da to zbaci sa sebe. Pred kraj, prošlog proleća, pre nego što je otišao, kuda, ona to nije znala, pritisnuo ju je još jednom uza zid i njegov miris je postao gorči, ostao je duže u stepeništu.

Sredom u 12. Otakako stanuje u novom stanu, stanu sa lepim zgradama prekoputa, a malo dalje, ona žuta, oker-žuta, žuta boja kao lepa pozadina ispred ružičastog buketa „Mirisna grudva“, otkako stanuje u novom stanu, uvek sija sunce, sredom u 12. Caklila se glavica psa na svetlu, četkala ju je i tek sad je shvatila da je njegov roptajući dah ne ometa. Nije ni juče. Znači da je došlo vreme. „Budite oprezni kada mu otvarate stomak. On to ne voli baš“, pisalo je na papiru u kutiji. A unutra maleni šrafciger i četiri baterije. Oprezna je, a odmah potom se iznova čuje tiho pseće disanje.

S nemačkog prevela: Maria Glišić

--------------------

ANNA OSPELT (rođena 1987. u Vaduzu, Lihtenštajn; živi u Cirihu). Tokom tri godine je pisala nedjeljnu kolumnu za sveučilišne novine „Gezetera“ i kolumnu za „Basler Zeitung“. Piše članke i recenzije za „NZZ Campus“, „Schweiz am Sonntag“ i „Zeitnah.ch“. Tijekom 2012. godine Ana Ošpelt je bila uključena u projekt za mlade pisce Aargauer Literaturhaus Lenzburg. 2013. godine je dobila stipendiju „Kulturstiftung“ iz Lihtenštajna. Većina njenih priča je objavljena u švicarskom književnom časopisu „Das Narr“, kao i u drugim časopisima „Juli“ i „Kolt“. Priče su joj čitane 2010. i 2011. godine na „Treibstoff Theatertagen“ u Bazelu i 2013. godine na književnom festivalu „Buch Basel“. Prva knjiga Ane Ospelt, pod nazivom „Sammelglück“, bit će objavljena na jesen 2014. godine.

www.literatursalon.li/Autoren/anna-ospelt