poezija

Katarina Fiamengo: U meni se rita crna rupa

Katarina Fiamengo (1984., Kladovo) dobitnica je više regionalnih nagrada za poeziju i prozu. Urednica je rubrike za poeziju elektronskog časopisa ''Afirmator''. Objavila je: ''Profili'' (2007.), ''Veče pre'' (2009.), ''Simbiozi'' (na makedonskom, u prijevodu Elene Prendžove, 2015.)

KOLOTEČINA

To je dobro

za tebe

Mokre ulice mirišu

na domaću pitu

od jabuka

na kanalizaciju

rastužuju me

osvetljeni prozori

To je dobro

za tebe

Žurim, i od umora

može da se pobegne

verujem u svoje

telo

To je dobro

za tebe

Nebitne stvari

otpadaju usput

(nemoj da se okrećeš)

testiraš svoje granice

To je dobro

za tebe

Ionako nemaš

šta drugo

osim da izdržiš

i to mora

da je dobro

za tebe

RASPORED

Ponedeljkom i petkom

sam na liniji

koja spaja 2 groblja

tup-tup

Zveckaju nove

čizmice

kesa netbuk knjige

tup-tup

Na prozorima

žive mačke

na trafici

voda i čokolada

tup-tup

Zvono za odmor

razliva glasove

niz ulice uglove

paralelno sa

ovim je

smrtna tišina

to me zabavlja

tup-tup

Napred i nazad

od jednog do

drugog groblja

nikada preblizu

ponedeljkom i petkom

ŠIRINE

Oslobađajuće je

Dok tek vidim

u tebi sve dobre

strane

i dok još nismo

imali vremena

da pokažemo zube

Dobro je i

oslobađajuće

jer znam

u meni postoji

Praznina

večito gladna

večito žedna

i svesna sam

gde god mi da

odemo

ona ne ide

nigde

        (u meni postoji praznina

         u meni postoji nigde

         u meni se tiho kikoće

         u meni se rita crna rupa)

CILJ

Tražiš mir po

drugim gradovima

jer ga ne nosiš

u sebi

Sa sobom vučeš

probleme i nesigurnosti

pun kofer

lebdećih pitanja

Nije ti težak prtljag

ni put

teška ti je glava

Misli sređuješ

alkoholom

san obeznanjivanjem

Jedino što te

nekad prene

je plavetnilo

Spajanje 2 nijanse

na horizontu

probudi čak i veru

u pročišćenje

MAČKE

Jugo zavija za

jednim uhom

košava za leđima

Jašemo vazdušne

struje

prisluškujemo daljine

(svašta se čuje)

Nedostatak opipljivih

stvari

ne može da se

ne primeti

Na različitim vodama

dočekujemo dane

ni slane

ni slatke

GODIŠNJA DOBA

Stiglo je leto

u gradski prevoz

Ljudi se plaše

otvorenih prozora

Delimo telesne

tečnosti i bolesti

usne duplje

bez ikakve rezerve

Vode ključaju

u plastičnim flašama

mozgovi su nam

srećom otupeli

na bilo kakve

senzacije

Teturamo se

brundaju ofucane

mašine

kašlju stari ljudi

mladi cokću i

zrače se telefonima

Stiglo je leto

u gradski prevoz

dragi Vivaldi

o čemu ti to

uopšte

ZAJEDNO

Crtice i tačkice

mrlje otisci ugrizi

razlivamo se

slojevi i brojevi

tvoji na meni

moji na tebi

moji na meni

Prozor je ekran

u spoljnom svetu

komšije i mi

gledamo različite

programe

Mesečevo telo

menja položaj

a mi mene

Navlačimo zavese

retko

ko više i razmišlja

o privatnosti

u nekoliko kvadratnih

metara

uspešno organizujemo

život

U našim zapreminama

je sva budućnost

koju imamo

Prave male fabrike

laboratorije

mi smo sopstveni

pokusni kunići

valjda se zato

zaskačemo na

svakom koraku

a u sobi nema mesta

za previše

koraka

Selidba je nužni

proces u našem

programu

i planovi nas uljuljkuju

virtuelno smo bolji

a kada se vratimo

u ovo polje koje

nas omogućava

zaista

zaista želim

da se delimo

ISLAND

Grč u donjem stomaku

postao je vezan

za sunce i maj

Ko će ga dočekati

Dani postaju debele

žute mačke

sa oštrim kandžama

U zelenom

u plavom

tražim dašak predaha

ali boje su

prejake, a oči

još nisu usvojile

prerano leto

Vazduh će nam doći

glave

Plivamo poput slepih

riba

u toplom aprilu

a vrućine tek počinju

Ideja koja

sve ovo čini prohodnim

zasad je

kako najlakše

pobeći na Island